zao mi je sto cujem da ti je losije, veruj mi da sam prolazila kroz sve to kroz sta ti sada prolazis i potpuno te razumem.
Cinjenica je da me dugo nije bilo na forumu, ali sam ti i ja upala u bedak pa sam tri meseca provela u dnevnoj bolnnici na Institutu za psihijatriju.
Pomagalo je dok sam bila tamo, ali sam kad dodjem kuci nekako bila bezvoljna i verovatno umorna, gradski prevoz je cudo nevidjeno. U sustini dugo se vec lecim od depresije kod njih jer sve ono sto mi se desavalo tokom lecenja i bolesti moralo da utice i na psihu. 
Posto sam radila izuzetno zahtevan posao u intelektualnom smislu ( trenutno sam vec skoro godinu dana na bolovanju ) koji je zahtevao potpunu koncentraciju, da te ne smaram sam opisom posla koji sam radila, uz bolove, ukocenost, probleme sa kicmom, pomalo zategnute odnose sa koleginicom koja je vrlo nezgodna i zraci ogromnom negativnom energijom, da ne govorim o situaciji u kuci ( tri generacije tesko idu zajedno, a kad dobijes ulogu tampon zone, odnosno mirovnih snaga to je vrlo nezahvalno i nemoguce, a ne smes da se suprotstavis generaciji pre jer si u njihovoj kuci, a ova generacija posle dok joj objasnis da tu nista ne mozaes sem da se posvadjas i odes u podstanare pa onda nema nekih pogodnosti, narocito ako imas nezgodnu osobu u kuci u kojoj zivis koja ti redovno necim zagorcava zivot po onoj narodnoj " sina kara, snaji prigovara, sta da ti kazem ) nije moglo drugacije nego da psihicki flipnem i odem u depresiju.
. Mada tu su malo i godine, ipak ja sada imam 48, a 26 godina zivota u onakvim uslovima motalo je da uzme danak. 
To nije nimalo cudno i reumatolog mi je predlozila da se obratim psihijatru. Pomagalo je jedno vreme, 
pa opet upadnem u krizu i tako ciklicno, cak sam dolazila i u faze da razmisljam o tome da sebi prekratim muke. Trenutno sam na antipsihoticima i anksioliticima pa se psihicki osecam malo bolje. 
posto sam u medjuvremenu dobila i biolosku terapiju, sad sam reumatoloski na metotreksatu, onom glukokortikoidu Niripanu ( koji inace pojacava depresiju i pravi cuda pa se osecas budi Bog sa nama ) i bioloskoj trapiji Enbrelom, po koju idem jednom mesecno i dobijam doze za mesec dana pa ih dajem sama sebi. 
Ona ( mislim bioloska terapija ) ispoljava svoje puno dejstvo tek posle tri meseca pa ne mogu jos nista da kazem, nije mi ni gore , ali jos uvek ni mnogo bolje. Cekam , jer sam prvu terapiju primila 14.06., sto znaci jos mesec dana. Doduse kod mene je uhvatilo prilicno maha jer duze se lecim, a nisam na vreme pocela da dobijam MTX. ali poznajem coveka koji je bio u takvom stanju da nije mogao da se mrdne, u svim mogucim bolnicama bio na ispitivanjima i na kraju ispade da je reumatoloski i neuroloski problem ( znam da je kicma u pitanju ). Dobio je da prima Enbrel i Humiru i sada moze bez problema da radi sve tako da mi on stalno govori budi strpljiva, pa i ja tebi kazem isto to. Ja nisam lekar, nisam strucnjak, ali za psihicke probleme obrati se psihijatru, nije strasno, nije sramota, ne boli nista, a i Institut za psihijatriju je dobra ustanova, ako bas dodje dotle, a nadam se da ce ambulantno lecenje pomoci. Mogu tamo da ti preporucim dr. Zoranu Pavlovic, koja je jako brizna i trudi se oko svakog svog pacijenta. Mozda te i nisam nesto utesila, ali to je moje iskustvo, a ono je kod svakog razlicito. 
Ove bolesti definitivno moraju da se lece timski odnosno od lekara opste prakse, preko reumatologa do psihijatra ili psihologa jer oni jako dobro poznaju i prepoznaju ovakve probleme. 
. Nadam se da sam ti bar malo pomogla, bar znas da nisi sama, da nas ima jos. Ako nije tajna kod koga se lecis na VMA? Znam tamo poprilocno lekara, lezala sam na klinici.Puno te pozdravljam, od srca zelim da ti bioloska terapija sto brze pocne da daje rezultate i nikad nije kasni da pocnes da je primas. I stariji od nas su tek pre godinu dana poceli da je primaju pa se osecaju bolje.
Saljem ti srdacne pozdrave
Marija
. Ipak ja nisam profesionalni prevodilac 
, ja sam samo radoznali babun 
, koji zna nemački jezik 
.